DNEVNIK: jun 2013. god.

01. jun: Zlatibor (Željine – Katušnica – Visočka banja)

Ponovo smo na akciji sa planinarima iz Užica. Ovoga puta Ivo nas vodi  na Veliki Rzav. Do polazne tačke, sela Željine, došli smo sopstvenim prevozom. Jutro miriše na kišu, koja ubrzo počinje, doduše nekako stidljivo. Silazimo kroz selo makadamskim putem , zatim sledi malo uzbuđenja niz suvo, strmo korito nekog potoka. Vraćamo se seoskim putevima i na terasi kuće porodice Dardić pravimo dužu pauzu. Dok doručkujemo otac vlasnice insistira da se fotografiše sa nama i pošalje fotografiju ćerki. Sada malo asfaltom pored škole u kojoj uči svega šest đaka, pa ponovo na makadam. Kiša je odavno prestala i pred nama se, obasjan suncem, pojavljuje Zlatibor koji mnogi od nas nisu imali prilike da vide. Svuda okolo šumovita brda, prošarana livadama, najviše podsećaju na šumadijske predele. Taj prizor će nas, na naše zadovoljstvo, pratiti čitavog dana. Silazak je sve strmiji, što je znak da se približavamo reci. Prvo se pojavljuje brza Katušnica. Nešto iznad njenog ušća u Veliki Rzav zagazismo u hladnu vodu.

Odmah zatim pregazismo nešto dublji Rzav. Moglo je i okolo, ali Ivo reče da je podaleko i da ima dosta uspona. Ovako je brže i efikasnije. Ubrzo smo u Visočkoj banji, na Rzavu. Predahnusmo u jedinoj kafani, otvorenoj toga dana specijalno zbog nas. Posle osveženja idemo uzvodno, u samu klisuru reke gde se nalaze dve betonske kade za kupanje gostiju. Prelazimo veoma lep mostić i idemo uzvodno uz Rzav. Stranice kanjona su gotovo vertikalne, i posle par stotina metara dolazimo na mesto gde je neko prilično improvizovano napravio kabine za presvlačenje odmah pored betonskih kada. Neki se okupaše dok drugi odoše uz kanjon. Reka prelepa, zelena, bistra i prečista... Još malo se zadržavamo, pa nazad istim putem uz ista iskušenja pri prelasku dve reke. Na akciji učestvovalo 15 članova našeg društva i šestoro iz PD ,,Rujno’’. Prešli smo 17km, uz visinsku razliku od 670m.  Hvala Ivu na vođenju i na tome što nam je otkrio jedan ,,novi,, Zlatibor znatno drugačiji od onog  na koji smo navikli. Na kraju jedno piće u Sirogojnu i kod kuće smo oko 19 sati.

 

05.jun: Ekofest

Povodom Dana zaštite životne sredine u Čačku je održana manifestacija ,,Ekofest Ča 2013,,.  Jedna od aktivnosti održana je na Gradskom trgu, gde su mnoge organizacije, škole i udruženja uzeli učešće u promociji zaštite životne sredine i zdravog načina života. Tom prilikom bilo je zastupljeno i PD ,,Kablar’’. Desetak članova postavilo je i opremilo štand sa fotografijama, delovima planinarske opreme, obeležjima društva, planovima naših aktivnosti u ovoj godini, flajerima za eventualno priključenje …  Pokrovitelj manifestacije bio je Grad Čačak, a nosilac projekta OŠ ,,Vuk Karadžić,,.

07.- 09. jun: Rumunija - Karpati (masiv Retezat), slapovi Beušnice

Akciju na Karpatima izveli smo u saradnji sa PD ,,Pobeda,, - Beograd. Plan je bio da se prvog dana obiđe jugozapadni greben masiva Retezat, koji se nalazi u istoimenom Nacionalnom parku, a sutradan masiv Tarku. U toku akcije došlo je do promene tako da smo drugi dan obišli slapove na reci Beušnici u nacionalnom parku Nera – Beušnica. Za dva dana prešli smo 47 km, uz visinsku razliku pri usponu od 2000m. Na akciji je učestvovalo ukupno 56 planinara. Učestvovalo je 28 planinara našeg društva, 26 iz PD ,,Pobeda,, zatim Maja i Miki iz Niša i Rada - PSD Gvozdac Kraljevo. Vodič na stazi bio je Veroljub Kovačević – Kovač iz PD ,,Pobeda''. Opširnije o ovoj akciji pročitajte u posebnom izveštaju.

15. jun:  Tara (Zaovine – Janjač  – Veliki Stolac)

Na polaznu tačku, zaseok Računići u predelu Zaovine, stižemo putem koji vijuga kroz stogodišnje četinarske šume živopisne i bajkovite Tare. Ima nas ukupno četrdeset, sve skupa sa tri planinara PD ,,Rudnik,, i dvoje iz PD ,,Rujno,,. Prelazeći branu u Lazićima ugledasmo jezero poprilično ispražnjeno, pamtimo ga i u lepšem izdanju. U laganom tempu, kroz zaseoke Donje i Gornje Karaklije, izlazimo na vidikovac Janjač (1473m). Na jednoj strani svetluca traka Drine i u daljini Višegrad dok se na drugoj, kao na dlanu, pruža masiv Tare sa jezerom u podnožju. Vreme je prijatno, ali ni malo nije naklonjeno onima koji fotografišu, tako da zbog letnje ,,izmaglice,, ostajemo uskraćeni za jedinstvene fotografije…

Silazimo do pašnjaka, vikendica i pastirskih koliba na lokalitetu Dikava. Odatle, opet bez žurbe, ujednačenim tempom u koji se svi uklapaju, sve vreme idući kroz šumu izlazimo na najviši vrh čitavog područja. To je Veliki Stolac (1675m), koji se nalazi se na teritoriji BiH. Inače, uže gledano, najvišim vrhom Tare smatra se Kozji rid (1591m). Sa vrha je još lepši pogled nego sa vidikovca, dok se uslovi za fotografisanje nisu bitno izmenili.

Vraćamo se kroz takođe izuzetne predele planine koju mnogi smatraju jednom od najlepših u Srbiji. Uverili smo se i zašto. Sve smo završili takoreći ,,u minut,, u odnosu na planirano, posle pređenih 24km i uspona od 1120 metara. Kratko se zadržavamo na brani Lazići, i posle osveženja u jednom restoranu u Čačak stižemo pre smrkavanja.

22. jun: Suva planina (Preslap – Divna Gorica – Pasarelo - Smrdan)

Realizaciju plana da se, van zimskog perioda, u nekoliko sezona kompletno obiđe Suva planina nastavili smo ove godine. Ovoga puta obišli smo severni deo grebena idući od Bele Palanke, u koju stižemo oko 10 ujutru nakon skoro pet sati vožnje. Miki, koji će nas danas voditi, i Maja pridružuju nam se u Sićevačkoj klisuri. Sunce već prži, kao što je i najavljeno. Sve nade polažemo u Raketu, našeg vozača, koji treba da nas doveze na što višu tačku, a to je po planu na 1000mnv. Pokazalo se da je po izuzetno lošem makadamskom putu punom rupa to nemoguća misija, tako da vozilo staje na 670mnv. Znači valja nam neplanirano pregurati tih trista i nešto metara konstantnog uspona idući kroz šumu. Nismo direktno izloženi suncu ali itekako osećamo vrelinu dana. Posle sat i po stigli smo na prevoj Preslap (1150m) odakle se ukazuje prvi u nizu izuzetnih pogleda na impresivni zasek Suve planine. Većina od nas prvi put je posmatra sa ove strane.

Manji deo grupe odvaja desno, ka prvom vrhu (Divna Gorica 1389m), dok većina ostaje u hladovini da ih sačeka. To je završeno za nešto više od sat vremena. Zatim skupa nastavljamo preko grebena Rženac ka preostalim vrhovima. Pre izlaska na greben usledio je još jedan oštar uspon, što je zahtevalo češće pauze. Sa grebena se vide gotovo svi najviši vrhovi planine, tako da je to možda najbolje mesto da se sagleda njeno prostranstvo i lepota.  Nekima ponestaje vode, ostali pomažu koliko mogu. Oko 15 sati izlazimo na Pasarelo (1522m) sa koga se vide Trem (1810m), Golemo Stražište (drugi vrh po visini sa 1714m), Litica (1683m), Golemi vrh (1535m), Rubovica (1519m). To bi bili i naši budući ciljevi u narednih godinu – dve. Miki nam je obećao svu pomoć u njihovoj realizaciji.

U povratku manja grupa izlazi na obližnji Smrdan (1487m), a zatim svi odmaramo kod planinarskog doma u izgradnji. Silazak dug 10km do sela Divljana nikome ne prija, naročito što je gotovo sve vreme makadam. Konačno, oko 18:30 smo na cilju posle 20 km pešačenja uz visinsku razliku pri usponu od 1100m i pri silasku od 1300m. Posle kratkog osvežena u Divljani, pravimo dužu pauzu u Jelašnici, gde je za one koji su želeli organizovana večera. Sitni problemi sa vozilom i nešto duže čekanje na večeru uticali su da u Čačak stignemo sa nešto više od sat zakašnjenja u odnosu na planirano. Pored Rade, Maje i Mikija na akciji je učestvovalo 16 planinara PD ,,Kablar,,.

28. jun: Turčinovac

U organizaciji Kluba ekstremnih sportova Armadilo, na Vidovdan je izvedena poseta pećini Turčinovac na Kablaru. Ukupno je bilo 86 učesnika, među njima i desetak članova našeg društva. Osim njih učestvovali su vatrogasci iz Vatrogasne stanice u Čačku, Gorska služba spasavanja Jahorina, veterani 63. Padobranske brigade i članovi drugih sportskih klubova…

30. jun: Radočelo (Mostište - Krivača – Rudno), manastir Gradac

Dvadeset članova PD ,,Kablar,, i tri člana PSD ,,Gvozdac,, iz Kraljeva izvelo je uspon na Radočelo. Vodič je bila Rada Vukosavljević. Krenuli smo iz sela Milići, udaljenog desetak kilometara od manastira Studenica, idući ka Ivanjici. Kao i tokom čitavog meseca u najavi su bile padavine, ali mi smo se nadali najboljem. Tako je i bilo, i može se reći da nas je vreme sve u svemu poslužilo. Konstantim usponom prvo kroz selo, a zatim kroz šumu, povremeno praćeni slabom kišom izlazimo na polja borovnice. Na završnom usponu ka najvišem vrhu Krivača (1643m) dočekali su nas nešto jači vetar i gusta magla. Međutim na samom vrhu vreme se menja, vetar staje a sunce rasteruje maglu. Ukazao se lep pogled na Goliju, Željin, Čemerno…. Silazimo kroz veoma lepe predele, gde se smenjuju bukove šume i pašnjaci. Posle pređenih 21km i savladanog uspona od 1150m, pešačenje završavamo u selu Rudno.

Posle kraćeg zadržavanja odlazimo u manastir Gradac (kraj XIII veka), zadužbinu kraljice Jelene Anžujske (kasnije monahinje Jelisavete), žene kralja Uroša I. Kao i pre dve godine sestrinstvo manastira i otac Vitalije pobrinuli su se za srdačan doček. Posle upoznavanja sa istorijatom crkve, arhitekturom, freskama usledilo je posluženje koje ćemo, osim po sjajnom ukusu, pamtiti po retko viđenoj ljubaznosti. U osunčanoj porti ostali smo gotovo dva sata, i mogli smo još. Odavno se nije dogodilo da se nikome ne žuri, niko nije pitao kada ćemo da krenemo, šta čekamo i sl. što, samo za sebe, dovoljno govori.

Miroslav Bogdanović