DNEVNIK: maj 2013. god.

28. april – 05. maj: Grčka (planina Varasova) – alpinistički kamp

Planinari PD Kablar Milovanović Slobodan i Đelkapić Dragan učestvovali su na skupu alpinista u selu Krioneri (južna Grčka) penjući smerove različite težine na jugozapadnoj steni planine Varasova. Detaljnije u posebnom izveštaju na našem sajtu.

02. maj: Troglav

Akciju smo započeli u selu Tolišnica, sa idejom da u nizu obiđemo sve vrhove planine.  Odmah na početku, strmim usponom, grebenom, izalazimo prvo na vrhove Mrka stena i Kulaj (1026m), sve vreme imajući na vidiku dolinu Tolišnice, Čemerno i ostale vrhove Troglava. Preko srednjeg grebena izlazimo na Veliku ravan, Okolac (1023m), i Klik (1114m) sa koga se pruža veoma lep pogled na Stolove, Željin… Nastavljajući grebenom dolazimo na najviši vrh Kom (1178m). Slede Zamčište, Bučje, Mali Troglav…. Na cilj, u selo Lopatnica, dvadeset pet planinara stiže posle pređenih 15 km i savladanog uspona od oko 1300m.

04. maj: Zlatibor (Dan PD ,,Rujno,,)

Naši domaćini, PD ,,Rujno,, iz Užica, obeležili su Dan društva akcijom na Zlatiboru. Start je bio u selu Stublo (1220mnv) odakle smo se pašnjacima i makadamskim putem spustili do manastira Dubrava (761mnv), smeštenog u kanjonu reke Uvac. Na polaznu tačku vratili smo se posle pređenih 20km, delimično istim putem, a delimično drugom stazom. Vozilom odlazimo u Gornju Jablanicu, gde su domaćini za sve učesnike organizovali veoma lep ručak. Na akciji učestvovalo je ukupno 70 planinara. Osim 26 članova našeg društva i domaćina učestvovali su još planinari iz Kosjerića, Gornjeg Milanovca, Ivanjice, i Bajine Bašte.

12. maj:  Stolovi – Narcisu u pohode

Akcija koju smo uvek rado posećivali ove godine dobila je status Republičke akcije u organizaciji PSD ,,Gvozdac,, iz Kraljeva. Razlog više da se ponovo pojavimo, družimo i ukažemo mali znak pažnje ,,našoj,, Radi. Polazna tačka bila je u selu Kamenica. Učesnicima su bile na raspolaga nju dve staze: duža (21km) sa usponom od oko 1000 metara do vrha Usovica – Kamarište (1375m) i kraća (11km) sa usponom od 700m. Cilj je za sve bio isti – Planinarski dom ,,Zorica Gizdavić,, u Brezni. Domaćini su opravdali ukazano poverenje i veoma se potrudili da nam bude što ugodnije, kao duž staze gde su organizovali posluženje, tako i na cilju gde su pripremili izuzetno ukusan ručak. Šteta je što su vetar, kiša i magla malo pokvarili zadovoljstvo uživanja u ovim lepim predelima. Uprkos tome na akciji je učestvovalo trideset planinarskih društava sa oko 500 planinara, od toga 25 iz našeg društva.

17.-19. maj: Planine Bosilegradskog Krajišta

Petak

Još nismo zaboravili lepi Ruj, a evo opet krećemo, ovoga puta još južnije. Toplo, kišno jutro, uobičajeno vreme - 05 sati. Starim putem do Kraljeva, zatim Kruševac, Đunis, autoput... U Nišu nam se priključuju Maja i  Miki. Sada nas ima ukupno sedamnaest, od toga petnaest ,,kablaraca,,. Starim putem truckamo se ka Leskovcu, gde u etno restoranu ,,Groš,, pravimo prvu, zakonsku, pauzu.

Kroz Grdeličku klisuru, preko Vladičinog Hana i Surdulice stižemo do Vlasine i jezera. Desno se pruža pogled na Mali i Veliki Strešer. Par kilometara od sela Božica ka Bosilegradu, u Romanovoj mahali, je startna tačka za današnje pešačenje. U 12:40 krećemo gore, u brda, sa nadmorske visine od 1044m. Ubrzo napuštamo lepu, šumsku stazu, pa preko cvetnih žutih livada, laganim tempom, stižemo na vrh Samovilnjak (1736m). Tu su dva stuba, jedan planinarski, drugi granični. Na onom graničnom sa jedne strane uklesano SFRJ, ali sa izbrisanim F, dalje im dosadilo da menjaju. Sa druge strane uklesano NRB, ali izbrisano N. Ovde se nekada ratovalo, ima rovova, čaure su odavno pokupljene. Dole iza nas su ostale ucvetale borovnice i suva hajdučka trava, čiji cvet nije imao ko da pojede ili obere. A čemerika sve veća. Blago prirodi, moći će opet da se menja po svojim zakonima.

Nazad je lako i brzo, tako smo već u 17:00 kod autobusa posle pređenih 9 km. Niz Božičku reku, pored polupraznog Lisinskog jezera dolazimo u Bosilegrad, gradić na reci Dragovštici. Nakon obaveznog piva i nabavke hrane vozimo se dalje ka selu Donja Ljubata. Mostovi široki i dobri, a bolji put čeka bolje vreme. Stižemo po planu i smeštamo se u školski internat u kome od ponedeljka do petka živi samo pet učenika. U seoskoj, dvospratnoj, osmogodišnjoj školi uči njih 20. Nekada ih je bilo blizu 500.

Subota

Neki od nas poraniše i krenuše u obilazak sela. Crkva, pošta, mesna zajednica, zdravstvena ambulanta i tri prodavnice. Nešto od toga i radi. Pored škole reka Kozji Dol uliva se u Ljubatsku reku. U glavnoj mahali nekoliko spratnih, nakrivljenih zgrada sa verandama. Nekada prave lepotice, sada  sve staro, oronulo, zaključano... U glavnoj ulici izbledele planinarske markacije, za negde. Miki reče da malo planinara odavde penje Glošku planinu, uglavnom to čine od Lisinskog jezera. U 7:30 grupa kreće gore, pored groblja, odmah sledi prvi uspon. Desno se vide Besna Kobila i Strmna planina, levo Dukat, na koji idemo sutra. Ubrzo ugledasmo i Mečit naš drugi cilj za danas. Izlazimo na greben sa koga se posle sat vremena spuštamo ka prevoju. Tu je par katuna i dobra voda koja se sliva u drveno korito. Nigde žive duše. Kreće uspon sledećim grebenom ka Valozima. U jednom trenutku okrećemo leđa Besnoj Kobili i, uz konstantan uspon, na vrhu smo u 12:10. Uređaj pokazuje visinu 1829 m, dužinu 9,5 km, uspon 955m. Silazak je u 12:50 na suprotnu stranu, preko nekoliko bezimenih vrhova i prelepih livada. Grebenom izlazimo na kameniti venac na čijem se kraju nalazi najviši vrh Gloške planine, Mečit (1756m). Tu stižemo oko 15:00. Miki kaže: 16,2 km, uspon 1400m, spust 780m. Krećemo nizbrdo prema reci Kozji Del. Opet livade, stado ovaca i krava, deda sa unucima, neizbežni šarplaninac. Napravismo lepe fotografije. Do prvih kuća Petkovske mahale smenjuju se bukova hladovina i livade sa šarenilom i mirisima. Na polaznoj tački smo oko 18:30.  Danas smo pregazili ukupno 24km uz ukupan uspon od 1600 m.

Nedelja

Treći sunčani dan počinjemo u 07h napuštajući očuvani internat, sa željom da ponovo dođemo. Put uzak, rupljiv vodi do ušća Goleme reke u Ljubatsku. Skrećemo desno, pa još par kilometara do mesta Crnoštica. Puno je ovde potoka i rečica. Pored njih uska plodna polja ali sa sve manje oranica, a sve više livadica. Nemoć tera narod da se zalivadi tamo gde treba kopati. Poneka markacija pokazuje da su ljudi pokušavali da planinarski urede ovaj prostor. Crnoštica je mesto gde se Mala reka (Crnoštica) uliva u Golemu reku. Iza širokog plandišta su crkva, škola i prodavnica. Samo što ispred treba dodati ono bivša. Uz desnu obalu Male reke krećemo u 7:30 sa visine od 960m. Posle 3,5 km napuštamo put, tj. on napušta nas. Ode levo, a mi desno preko potoka, pa uzbrdo. Česte, brezove šume bojom ulepšavaju okolinu. Tu su još bukva i grab. Stižemo  do prvih mahala. Ovde, po brdima, je izgleda više aktivnih kuća, nego dole uz reku. Negde na 1350m napuštamo i poslednje kuće Zanoške i Pridolske mahale i izlazimo na sunce.

Na visini od 1560m zaravan, gde pravimo pauzu posle 7 km hoda. Šuma od smrče i ariša kao da želi da zaštiti spomenik onima koji su se borili protiv okupatora. Prostor ograđen, na ulazu kapija sa petokrakom. Tamo na spomeniku natpis na bugarskom, prefarban crnim sprejom. Velika crvena petokraka srušena i bačena u šumu. Kome su krivi ljudi koji žrtvovaše ono najvrednije što su imali? Petokraku vraćamo na svoje mesto, verovatno samo na kratko.

U 11:00, posle 8,8 km i uspona od 920 m. izlazimo na najviši vrh planine Dukat - Crnook (1881m). Dok ručamo uživamo u pogledu na vrhove Rile, Vitoše, i Osogovskih planina, prekrivene snegom. Silazimo niz drugu stranu planine. Dole ispod nas, usred pašnjaka, usamljena crkvica Sv. Petra i Pavla, gde se jednom godišnje saboruje. Dok posmatramo Crnook,  komentarišemo sa koje strane je lepši – sa one kojom smo došli ili sa ove kojom ga napuštamo. Teško je reći. Preko livada, kroz šume, i na kraju putevima silazimo dole ka reci, i stizemo do prvih kuća u Kačarevoj mahali. U 15:25 stigosmo na polaznu tačku posle pređenih 21 km, uz uspon i spust po 1100m. Sledi osveženje na Maloj reci. Lepo nam je ovde toliko, da nam je teško krenuti.

Međutim moramo požuriti. Naš prijatelj Mitov Timo, rodom iz ovih krajeva a sada Čačanin, priredio nam je iznenađenje. Kada je saznao da smo u njegovom zavičaju organizovao je ručak za celu družinu, o svom trošku, u kafani ,,Tri vuka,, - selo Gornja Ljubata. Dok ručamo Dragan, vlasnik kafane, priča nam zanimljivosti iz ovog kraja, koji odlično poznaje jer je nakada trgovao stokom.  Kaže da je nekada u ovom kraju bilo čak 16 mahala. Pruža nam i uzorke rude iz rudnika Kula, koji tek treba da nam daje olovo, cink i zlato.

Zahvaljujemo se na gostoprimstvu i krećemo, već je blizu 18 sati. Kratku pauzu pravimo kod ,,Ruskog,, spomenika, podno Besne Kobile. To je Ruska Kubanska divizija podigla svojoj braći, Kozacima, umrlim od 1921.-1925. god. uz natpis “Da bratoubilačkog rata više ne bude”.

Posle tri dana pešačenja, pređenih 54km, savladanih 3400 metara uspona umor je učinio svoje, pa jedva izdržasmo onaj dugi spust od Krive Feje do ravnice. Sledi kratko svraćanje u Niš, pozdravljanje sa Mikijem i Majom, pa nastavak puta. Usput muzika i dremanje, ali i truckanje, koliko da nešto pokvari ova tri izuzetna dana.

U Čačku smo rano, oko 03 sata posle ponoći.

18. maj: Golija

Po prelepom danu, u organizaciji PD ,,Golije,, iz Ivanjice, održana je akcija ,,Vrhovima Golije,,. Start je bio u Golijskoj reci odakle su učesnici preko Hajdučke vode i Pašine česme izašli na vidikovac Bojevo brdo (1750m). Laganu, kružnu stazu dužine 13km, nakon uspona od 340m učesnici završavaju na polaznoj tački. Sledi odlazak na Bele vode, gde su domaćini obezbedili ručak za sve učesnike i organizovali muzički program. Učestvovalo 28 članova PD Kablar i još desetoro petogodišnjih mališana iz vrtića ,,Gimnazion,,.

25. maj: Jelica – Susret planinara (PK FRA)

Planinarski klub FRA organizovao je tradicionalnu akciju Susret planinara na Jelici. Kišno jutro nije sprečilo 156 planinara iz 20 planinarskih društava de se okupi na polaznoj tački, u Ježevici. Odmah nakon starta učesnici se dele na dve približno jednake grupe. Jedna odlazi lakšom i kraćom stazom, dužine oko 16km, pored manastira Stjenik do Crne stene pa preko Rajačkog visa silazi u Premeću, gde je cilj akcije. Druga grupa prvo odlazi do pećine koju je neko nazvao po svetitelju Jovanu. Zatim redom obilazi vrhove Stjenik, Neboš, Crnu stenu i Rajački vis. Za to je bilo potrebno preći oko 20km. Vreme se u prepodnevnim satima prolepšalo i ostatak dana je bio veoma prijatan za planinarenje. U Premeći su domaćini za sve učesnike organizovali ručak i muzički program. Naše društvo sa 19 učesnika bilo je drugo po brojnosti, za šta smo dobili diploma i pehar. Najbrojniji su bili članovi PD ,,Žeželj,, iz Kragujevca, a treći PD ,,Ljukten,, iz Trstenika. Od ostalih zabeležili smo prisustvo planinara iz Užica, Mladenovca, Kraljeva, Gornjeg Milanovca, Beograda, Kosjerića…..

26. maj:  Maljen

Krenuli smo iz Koštunića, zaseok Mirkovići. Jutro ne obećava ništa dobro, mnogi se pokajaše što su krenuli. Kiša i jak vetar stvaraju osećaj da je mnogo hladnije, neki se nisu baš najbolje opremili. Srećom to je trajalo manje od sat vremena i onda se sve promenilo. Kiša je izbistrila vazduh i do kraja smo uživali u lepotama ovih predela. Preko Ravnog gaja i Pogleda najpre izlazimo do Babine glave (787m), gde doručkujemo gledajući Suvobor i Ravnu goru. Sledi silazak i prelazak rečice Grab. Zatim, u nizu, izlazak na vrhove Riorak (721m), Rior (882m), Mali i Veliki Maljen (970m). Položaj planine je takav da je pogledu dostupno sve u krug: Valjevo, Povlen, Avala, Kosmaj, Bukulja, Rudnik, Vujan, Jelica, Ovčar, Kablar, Zlatibor, Subjel……Retko imamo priliku da vidimo toliko sa jednog mesta. Sa Velikog Maljena silazimo do Crne Kamenice odakle, na kraju,  izlazimo na najviši vrh Maljena – Kraljev sto (1104m). Tu umalo da pokisnemo i da kiša nadoknadi sve što smo izbegli u toku dana, ali je nevreme otišlo u drugom pravcu. Savladali smo gotovo 1300 metara uspona na stazi dugoj 22km. Učestvovalo 19 planinara.

 

R. Jugović, B. Radovanović, , V.Milošević, M. Bogdanović