DNEVNIK: mart 2013. god.

02. mart: Uređenje staza

Po planu za ovu godinu predviđeno je uređenje, obeležavanje i remarkiranje staza na Ovčaru. Tako je 11 planinara našeg društva u subotu krenulo na prvu, od četiri predviđene akcije ove vrste. Cilj je samo sečenje šiblja i tanjih stabala i uklanjanje prepreka na stazi, dok obeležavanje ostavljamo za neki od sledećih termina.

Opremljeni potrebnim alatom, podelili smo se u dve grupe. Prva grupa kreće od manastira Preobraženje. Mada je staza dobrim delom ranije raščišćena i obeležena, ipak još ponešto valja uraditi. Uz lagani uspon, isprobavajući nekoliko vatrijanti, grupa izlazi na Sretenjsku kosu, gde je trebalo da se sastane sa drugom grupom i skupa nastavimo dalje. Ispostavilo se da druga grupa ima dužu deonicu i više posla, pa se odustalo od čekanja.

Nastavljamo grebenom do krivine i krsta na putu ka manastiru Sretenje. Nakon kraćeg odmora, prelazeći put, opet grebenom krčimo i čistimo sve do Koronje i livadice. Sledi silazak do manastira Sretenje, pa niz Koronjski do sve do polazne tačke.

 

Druga grupa startuje od manastira Sv. Trojice i kreće takođe ka Sretenjskoj kosi. Osim što su imali više posla na samoj stazi, napravili su i proširenje za jedan lep vidikovac. Istom stazom kao prva grupa izlaze do krsta i tu završavaju današnju akciju.

10. mart: Borač – Vujetinci – Ostra

Sunčano jutro u selu Borač nagoveštavalo je da od najavljene kiše nema ni govora. Nakon obilaska seoske crkve dvadesetoro planinara laganim tempom izlazi na Borački krs (515m). Sledi doručak sa predivnim pogledom na dolinu Gruže, Knićko jezero i poznate padine Kotlenika i Vujna. Jedinstven ambijent upotpunjuje neobičan reljef, sastavljen od vulkanskih stena, tako da fotografišemo neumorno. Jedva se naziru ruševine nekadašnjeg srednjovekovnog grada – tvrđave, koji je svoj vrhunac dostigao u vreme despota Đurađa Brankovića. Ni traga od nekadašnje rezidencije vladara toga vremena.

Uz komentare kako bi ovde nakada vredelo ponovo doći, ali se zadržati mnogo duže, nastavljamo dalje. U selu gotovo da nema kuće čiji delovi nisu izgrađeni od čuvenog i postojanog Boračkog kamena. Nažalost primećujemo i one koje se same od sebe ruše, odnoseći zauvek tajne stare i po čitavo stoleće.

I tako niz Duboki potok, zastavši pokraj brane na Boračkoj reci, kroz pitome predele Potočana i Dumače u podne stižemo u Vujetince. Ispred seoske prodavnice, gde svako pronalazi potrebno osveženje, pogled pada na pravilnu kupu Ostrice, naseg sledećeg cilja.

Dok silazimo ka Klisuri, tražeći pogodno mesto za prelaz preko reke, primećujemo da se od Čačka gomilaju tamni oblaci. Već smo kod prvih kuća u Ostri, kada se učinilo da nas nevreme neće zaobići. Zbog toga manjamo plan i žurno idemo ka centru sela. Međutim, za nepunih sat vremena nebo se ponovo razbistrilo, ali sada smo vec predaleko da bi se vraćali na vrh. Umesto toga uputili smo se u goste kod porodice Simović, gde nas u domaćinstvu svojih predaka Živojina i Ranđije dočekuju Tijana, Gordana i Boban. Sledećih sat vremena provodimo u divnom ambijentu, koji su domaćini gradili sa puno ukusa i uz mnostvo zanimljivih detalja. Kao lepu uspomenu poneli smo njihovu pažnju,  ljubaznost i puno fotografija, uz onu zajedničku na kraju. Polazimo s pogledom na Ostricu, ponovo okupanu suncem.

Uređaji kažu da smo pešačili 17 km. U Čačak stižemo u 15 časova,  taman na nedeljni ručak.

11. mart: Himalaji za svakoga

U okviru programa Doma kulture u Velikoj sali održano je predavanje pod nazivom Himalaji za svakoga. Prikazan je kratki film o prošlogodišnjem usponu na jedan od vrhova, a potom je na pitanja prisutnih odgovarao i pokušao da približi predele, ljude, prirodu, običaje religiju i još puno toga planinarski vodič i alpinista Dragan Jaćimović. Predavanju je, pored ostalih, prisustvovalo oko 30 planinara PD Kablar.

12. mart:  Održan sastanak Upravnog odbora Društva

Na dnevnom redu bila je priprema Skupštine Društva i obeležavanje dana Društva. Dogovoreni su detalji realizacije ovih skupova i konkretna zaduženja članova Upravnog odbora.

Skupština je zakazana za 28. mart. Dan društva, povodom 62 godine od njegovog osnivanja, obeležiće se, kao sto je i planirano, 30. marta akcijom Tučkovo – Orovica – Kablar i druženjem u našem planinarskom domu.

17. mart: Takovo - Brđani

Po planu je izvedena akcija Takovo – Brđani, ili kako je Bato nazvao ,,Autoputem pre autoputa’’, niz tok reke Dičine, o čemu je objavljen poseban izveštaj.

Stazu dugu 19 km dvadeset devet planinara prepešačilo je za 6 sati.

23. mart:  Uspon na Ožalj

Na železničkoj stanici subotom je više planinara nego putnika. Ovoga puta nas je trideset jedno. Sunce obećava lep dan, mi mu verujemo. Lako je ustati rano kada vas put vodi u lepo, a nepoznato. Zoran nas vodi u svoj zavičaj. Put poznat, uz Moravu, zatim preko Kokinog Broda pa niz Bistricu i Lim. Na Bistrici u gradnji mini elektrane. Šum reke zameniće zvukovi turbina i generatora. Neko je za, neko protiv. Menjaćemo prirodu, jer je to mnogo lakše nego promeniti nas. Divlje deponije na obalama reka to najbolje pokazuju.

Iz Prijepolja autobus se penje gore ka Jabuci. Naokolo prazni objekti, čekaju da ih neko obnovi ili vreme sruši. Naroda malo, čeka li i njih isto sa dolaskom nekih novih vremena? Ostao je uglavnom stariji živalj, nemoćan da spreči gašenje vekovnih ognjišta. Davno je iščezla nada u povratak potomaka iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši....

Plovimo dalje uživajući u suncu i talasanju na oko 1200 mnv, uz želju da ovo potraje sto duže. Livade, kamen, šareni sneg pokazuju prostore i vreme. Napuštamo asfalt, pa opet na asfalt, ali onaj koji vodi samo od zaseoka do zaseoka, dalje nema, a mi očekivali. Mesto Gornje Babine, lokacija Vrbovo, je početak našeg pešačenja. Krećemo u 9.40 ka zaseoku Srbljanovići. Možda nastalo od reči Srbalj, sa više kuća i objekata od drveta, koje jedu i ruše žižak i vreme.

Tankovijaste brezove šume ostaju iza nas. Popeli smo se do jela, smrča i borova, ima ih svih generacija, sve jedni viši od drugih. Kaćunima (šafranima, mrazovcima) ne treba visina. Oni imaju nežnost i boju. Negde im ni sneg ni mraz ne smetaju. Samo da im je čovek što dalje. A mi smo sve dalje od onog grebena kojim smo se vozili ka Jabuci. Dole ispod ostala je Seljašnica, sa istoimenom rekom, na kojoj je davno bila mini elektrana, a sada su tu vikendice.

Idemo putem, pa stazom, nekada kozjom, markiranom svojim prirodnim obeležjima. Smenjuju ih one prave, planinarske oznake. Tu je i  GPS, za svaki slučaj. Svi oni nas danas vode željenim putem. A želja je sa visine pogledati odakle smo došli. Vertikalne stene za nas su znak „stop“. Stigli smo do vidikovaca. Dole se sastaju Bučjevska i Kaluđerovića reka, stvarajući Ljutinu, koja će njihovu vodu odvesti do Poblaćnice, a ova do Lima. Stene pomažu da se radujemo zvuku vode, kojoj ćemo se kasnije približiti. Dole je selo Bučje, kroz koje krivuda Bučjevska reka uz koju je i put od Pljevalja do Ustibara. Bučjevske stene dominiraju iznad visoravni. Tamo iza Ljubišnja pod snegom, i Javorje. Ručamo na suncu i steni. Poželesmo da vreme stane...

Kroz šumu se lagano spuštamo dole, ka selu. Zaseoci su raštrkani, kao i groblja po kojima prepoznajemo ko to tamo živi: Kaluđerovići, Papići, Popovići .... Pređosmo i preko Bučjevskog potoka sa kaskadama. Na putu smo za Vrelo Bučjevske reke, koja se tamo ispod mosta baca dole u ponor, ka ravnici, bežeći od mraka i stena. Retko viđen prizor. Tu smo memorisali još jednu uspomenu, u glavi na papiru i elektronici. Vraćamo se malo nazad, opet kuće i česme. Sledi poslednji uspon toga dana. Ponovo smo na visoravni tražeći nove vrhove. Na kupastom vrhu Gradac (1262mnv), pokrivenom travom, smo u 16.45, zatim sledi Glavica (1318mnv). Između njih pređosmo i Oštrik (1272mnv).

Kod autobusa smo u 17.40, posle ravno osam sati pešačenja. Za to vreme prešli smo, kako GPS kaže, 23 km uz 836m uspona i 760m spuštanja. Svi na broju, umorni i zadovoljni. Pozdravljamo se sa našim Prijepoljcima Vekom, Matom, Vladom i Milicom, sa kojima smo se toga dana družili i koji nam godinama pokazuju lepote svog kraja. U Čačku smo oko 22:30

28. mart:  Skupština PD ,,Kablar’’

U velikoj sali Skupštine grada sa početkom u 19:00 časova održana je redovna godišnja Skupština PD ,,Kablar’’. Prisustvovalo je 59 članova Društva. Nakon pozdravne reči predsednika Društva, Radoša Jugovića, usvojen je dnevni red i poslovnik.

Jednoglasno su usvojeni zapisnik sa prethodne Skupštine i godišnji izveštaji o radu Upravnog odbora i Nadzornog odbora za 2012. godinu. Zatim su, takođe jednoglasno, usvojeni izveštaji o radu sekcija, izveštaj sa 17. Velike planinske trke i finansijski izveštaj za 2012. godinu.

Na osnovu Statuta PD ,,Kablar’’, a na predlog grupe planinara, za počasnog člana Društva izabran je Ljubomir Mitrović - čika Ljubo. To je bio mali znak pažnje prema čoveku koji je veći deo svog života posvetio popularizaciji i razvoju planinarstva u našem gradu.

Nakon par kraćih diskusija pod tačkom Razno, Skupština je završila sa radom u 20:00 časova.

30. mart: Akcija povodom dana PD ,,Kablar’’

Povodom obeležavanja šezdeset dve godine od osnivanja društva u subotu je izvedena akcija Tučkovo – Orovica – Kablar.

Po lepom vremenu grupa od tridesetak planinara izašla je na vrh Orovica (854m). Zatim je usledio silazak u Jasenovački potok i izlazak na dobar makadamski put. Divlje deponije koje se slobodno osipaju u potok svima kvare raspoloženje. Ubrzo skrećemo levo i uz Vrnčansku reku dolazimo u Donje Karance, zaseok sela Vrnčani. Usledio je lagani uspon do ,,Carine’’ u Rošcima. Kako su pojavili nagoveštaji da će se vreme promeniti i da će pasti kiša, odlučeno je da se ne ide na vrh Kablara, već, preko Ilića i Ljubičića, pravo u naš planinarski dom, gde smo stigli posle pređenih 17 km.

Tamo su nas dočekali Miroslav, Dragan, Mujo i Panto sa već pripremljenim ručkom. U međuvremenu je pristiglo  još nekoliko naših članova, koji su se opredelili da taj dan obeleže prelaskom kraće i lakše staze Markovica – Ovčar Banja. Tako nas je sada, sa nekoliko gostiju iz PD ,,Rudnik’’, ukupno bilo oko 50. Uz odličan ručak naredna dva sata proveli smo u lepom druženju i prijatnoj atmosferi.

B. Radovanović         M. Bogdanović